Свет у двадесет првом веку

Updated: Nov 14, 2019

     Врло је могуће да су наше прабаке и прадеке двадесет први век замишљали као време лепшег и лакшег живота. Време, у коме ће бити летећих аутомобила и робота који ће обављати све кућне послове, као и телефона преко којих ће људи бити међусобно повезани у било које доба дана и ноћи.

     Двадесет први век је требало да буде време у коме ћемо бити интелигентнији и постићи све оно о чему су наше деке и баке сањали. Према њима, квалитет живота би се побољшао и људима би све било доступније.

      До неке мере су били у праву. Технологија је еволуирала у последњих десет година, а да ово нису ни предвидели. Створене су све врсте аутомобила, постоје апарати без којих људи новог миленијума не би могли да живе. Захваљујући мобилним телефонима, имамо приступ свему у било којем тренутку. Не морамо више да путујемо стотинама километара да бисмо видели своје родитеље и пријатеље. Увек их можемо видети једним позивом на Фејсбуку или преко Инстаграма. Комшије нам више не доносе колаче. Колаче видимо само на Инстаграму. У продавницама се продаје апсолутно све што нам треба и не треба. Појавило се поврће и воће које наше баке и деке нису гајили у својим баштама. Није ли све ово дивно?

      Данас имамо све, али најдрагоценије ствари више нема. Данас можемо назвати родитеље и видети их на Фејсбуку, али их не можемо чврсто загрлити. Наши најближи су далеко од нас, али ми бисмо радије да их видимо на друштвеним мрежама него да одвојимо један дан наше ужурбане свакодневице и поделимо топлу кафу са њима уживо. Много је гладних људи широм света који сањају о топлој вечери, али ми храбро сликамо своју храну и делимо фотографије на Инстаграму. Сликамо храну коју ћемо ионако бацити. У продавницама има свега осим старог укуса нашег детињства. Данас су односи међу људима постали лоши. Људи су престали да цене праве ствари. Постали су безобразни и жедни власти. Сада се цене само материјалне ствари. Људи зависе од технологије и они не обраћају пажњу на горку стварност. Више не верујемо ни у шта. Све је краткотрајно. Људи се лако одричу најважнијих ствари и траже нешто што је у њиховом интересу. Жене више не желе да рађају, мушкарци не желе да граде будућност за своје породице, деца не поштују своје родитеље.

      Нажалост, нико нас није упозорио да ће нам двадесет први век узети толико пуно. Оно што нам преостаје јесте да никада не престанемо да се надамо нечему бољем.


Аутор: Елиф Хасанова,

пета година


#есеји #домаћизадаци #петагодина

31 views

©2020 Српски језик СУ

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now