• antoninamitkova

Празник је кад...

Празник је кад се човек роди. Људи око њега су срећни, он је њихов понос. Његови родитељи желе све најбоље за њега, небитно да ли је прво, друго или треће дете. Он је нада, љубав, срећа, будућност. Показује колико брзо пролази време. Данас има једну годину, а већ сутра – десет.

Празник је кад се човек венча. Он је већ мудар, спреман да заснује своју породицу. Већ зна шта је љубав, жели да има своју децу. Верујем да, док је човек жив, треба да сагради кућу, да има децу и посади дрво.

Празник је и кад се човек разведе. Добро, можда није био толико мудар да схвати шта је права љубав или је био преварен, а можда је он тај који је преварио.

Празник је кад човек умре. Заиста није весело, тужно је и човек нам недостаје, али тамо где има певања и песме, сматра се да је празник. Верујем да човек одлази на неко боље место. У лепој књижевности песма је један од највећих симбола. Она може да буде весела, тужна, лепа, ружна...

Празник је кад је човек добар, има чисту савест и спава мирно. Кад он има храну и кров над главом. Његова породица је здрава и срећна. Ако још има и ко да га загрли и да му каже да ће све бити у реду...

Празник је кад имаш времена за себе. Желиш да читаш своју омиљену књигу? – Читај! Желиш да се наспаваш и да после тога целог дана пијеш чај и гледаш омиљене филмове? – Хајде, буди срећан, одмори се добро! Желиш да једеш пицу и пијеш вино? – Ма нема проблема, најважније је да човек буде срећан, а не колико је мршав. Желиш да одеш у Италију? – Иди! Шта чекаш или кога?

Празник може да буде сваки дан, довољно је да га ти тако осећаш.

Recent Posts

See All