Право и правда
„Човек је рођен слободан, али је свуда у оковима“
Жан Жак Русо
Човек се рађа и с првим уздахом осећа слободу, која не траје дуго. Након тога постаје роб система државе у којој живи, писаних и неписаних правила и одређених друштвених норми. Дакле, слобода се претвара у утопију, а нашој борби с ветрењачама нема краја, јер откако је света и века, људска душа жуди за правдом. Тим редоследом мисли, Универзална декларација о људским правима представља најважнија права. Питање је у којој мери се она поштују? Да ли се налазе само на папиру?
Сви смо робови неког политичког система, био то социјализам или капитализам. Мој деда је увек говорио да живот радника никада није лак. Слажем се у потпуности, у многим земљама радна снага уопште није добро плаћена, а услови у којима радници раде су стравични. Животна борба сваког сата и тренутка. Онда следи глад, несташица воде и болести, које прате сваку земљу у Трећем свету или земље у транзицији. Закон џунгле – преживљавају најјачи, а правда не постоји.
Матријархат и патријархат су пуни писаних и неписаних правила о понашању. Жене и мушкарце играју одређену улогу. Стога, жена мора рађати, васпитавати, одгајати децу, водити домаћинство, бити домаћица и подршка свом супругу. Са друге стране, мушкарац мора радити целог дана, имати добру месечну плату, гласати и учествовати у политици. Све у свему, ако је мушкарац глава породице, онда је жена врат. Људска права морају се поштовати без обзира на пол, веру или боју коже.
Сви ми смо у оковима предрасуда, а друштвене норме прате нас свугде. Добар пример је како се морамо бавити политиком, новинарством, правом или медицином. Уметност, књижевност и музика увек су биле потцењиване и погрешно схватане. Зар можемо себе назвати људским бићима без њих? Како је могуће напредовати? Оне су основа културе и храна за душу, која тражи своје право на изражавање у овом изгубљеном свету. Уметност прича својим језиком, који буди у нама пуно осећаја. Помоћу ње учимо о вредностима и правди.
Суђено нам је да се боримо за правду, за слободу, за један бољи свет. Наш дуг је погледати истини у очи, суочити се са проблемима, које сваки систем изазива, срушити окове ропства и ићи даље. Право није оно што је само на папиру, право је оно што нам припада. Време лети као ветар, а шта ћемо својој деци пружити, добар или лош пример, зависи само од нас.
Фотографија преузета са сајта:
https://www.pinterest.com/pin/327285097896766655/?autologin=true
#есеји #домаћизадаци #петагодина