Полина Хаџијева

Здраво свима! Ја сам Полина и дипломирала сам на Софијском универзитету пре седам година. Славистику сам уписала намерно и никада након тога нисам променила свој став о нашим језицима. Морам да Вам кажем да ми је прва година на факултету била најтежа. Након тога сам се навикла на темпо, професоре, знала сам шта се очекује од мене. Ових дивних пет година сам провела на најлепши начин. Пуно сам путовала, пријавила сам се за све стипендије и скоро све могућности сам искористила до краја.

Након прве године студија добила сам стипендију Хрватске амбасаде и била у Каштелима преко програма Eco Heritage Task Force. Током друге године добила сам Цепус стипендију и отпутовала у Нови Сад. После Новог Сада била сам на летњој школи у Љубљани. Део другог семестра треће године била сам на размени у Осијеку, а лето сам провела у Дубровнику. Након завршетка четврте године била сам на семинару српског језика у Београду. Пету годину студија провела сам углавном у Љубљани. Све то не говорим да бих показала колико сам паметна, него да знате да могућности за путовање и студирање у свим земаљама у којима се говоре наши језици постоје. Ви само треба да их искористите паметно. Питајте стално своје професоре, јер – ко пита не скита. Не могу тачно да набројим колико добрих пријатеља имам у свим градовима у којима сам студирала, али памтим пуно смешних ситуација. Само што сам завршила прву годину и отишла сам у Каштела и причала с једним од организатора програма. Имао је прелепе панталоне, одн. hlače, па нисам знала од ког су материјала. Питала сам га: „Какве су ти гаће?” Он се насмејао и рекао: „Ma neki obični slipovi”. Никад више нисам заборавила реч hlače. У почетку је Софијски универзитет био за мене једно веома чудно и мрачно место. Али професори на славистици створили су моју бајку. Борили су се за посебан кабинет за наше језике. Ја сам она генерација, која је певала „Вечерас је наша фешта” на отварању кабинета у присуству амбасадора Србије и Хрватске. Захваљујем се професорки Стефчевој на свом знању, стрпљењу и жељи да студентима да што више времена на часу. Веома сам захвална проф. Најди Ивановој, зато што је током мог студијског боравка у Љубљани увек била уз мене у тешким тренуцима. Професорка која заузима посебно место у мом школовању је и Викторија Менкаџијева. Благо свима онима који су имали прилику да је упознају. Она ми је показала лепоту српског и словеначког језика, васпитала у мени амбицију и увек веровала да ја могу више. И била је у праву. Сећам се свих часова са њом пуних напорних вежбања и паметних шала. Након што сам завршила са државним испитима, почела сам радити у контакт центру са словеначким језиком. Седам месеци касније јавио ми се колега са факултета и рекао да на Фокс телевизији траже човека са „нашим језицима”. Почела сам одмах да радим тамо и провела пет изузетних година у свету телевизије. Након рођења мог детета, желела сам промену и на пословном плану. Ко чека - дочека. Тренутно радим у фирми HPE као тзв. vendor менаџер. За овај посао сам сазнала опет од колегинице са факултета. Она је и моја најбоља пријатељица. Као што видите, мој живот је и даље чврсто повезан са славистиком. Не могу рећи да сам ја пример за успешну каријеру, али ако озбиљно учите, читате, путујете, питате и, најбитније – у томе уживате, то ће вам се исплатити. „Све је лако кад си млад”, како певају моји омиљени музичари групе Прљаво казалиште.


#бившистуденти #успешни #гдесуиштараде?

©2020 Српски језик СУ

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now