Нели Петрова

Поздрав свима, ја сам Нели и обожавам стране језике. Тако вам је то одувек било, зато је свима било јасно да ћу ја уписати филологију. Српски и хрватски су ми се, као и већини вас, случајно десили међу свим оним страним језицима који се на Софијском универзитету уче. Али то је била љубав на први поглед, која и дан-данас траје. То је језик сличан мелодији, језик на ком се певају најлепше љубавне баладе (слушајте Сергеја Ћетковића, Парни ваљак, Галију, Оливера Драгојевића и биће вам све јасно), језик на ком су написана ремек-дела, језик пун осећања и нежности. Кад томе додамо и словеначки, добијамо три у један. Три пута више опција за професионално остварење. Све је почело давне јесени 2007. године. Осим лепоте језика приметила сам и да то неће бити нимало лак задатак, као што је већина мојих познаника мислила. Шта су то падежи и чему служе? Током читаве прве године ми је професорка Менкаџијева говорила: „Па, Нели, ставите у неки падеж!”. А то је био тек почетак једног дугог путовања према познавању тих језика. Али не упознајете само језике већ и културу, начин живота људи који се тим језицима служе.

Током студија сам више пута била на различитим стипендијама и разменама – два пута у Београду, једном у Хрватској и Словенији, и један семестар у Аустрији. Нема смисла причати како су та путовања утицала на моје језичке способности, колико сам пријатеља упознала, како сам осетила магију српских, хрватских и словеначких градова и села. Аустрију не спомињем, тамо није тако забавно.

Кад сам била на четвртој години, одлучила сам да је дошло време да пронађем посао који би се лако ускладио са студијама. Отворила сам први оглас, у конакт центру је био потребан неко са словеначким и енглеским. Пријавила се и била примљена у року од две недеље. Једна другарица је тад причала: „Енглески чини човека универзалним, а редак језик попут словеначког, изузетним”. Радила сам тамо са словеначким, хрватским и енглеским две и по године, онда се пребацила у другу компанију, опет са „нашим језицима”, али се ускоро појавио посао у компанији Coca-cola Hellenic – Специјалиста за људске ресурсе са сва три јазика. И тамо сам била примљена веома брзо и почела да радим са људима из свих земаља бивше Југославије. Углавном сам се бавила селекцијом кандидата и запошљавањем, али и другим административним пословима попут састављања уговора и решења о престанку радног односа. То је била комбинација језика и једне нове струке. Тиме сам се бавила три и по године, док се нисам посветила људским ресурсима у потпуности у другом предузећу. Сад ми језици недостају, преостао ми је енглески и с времена на време користим норвешки. Српски радио слушам свакодневно, пријатељи ми стално доносе књиге, зато што тренутно не могу да путујем, јер имам малу ћеркицу. Понекад предајем српски неким познаницима који се из неког разлога селе у Србију, али маштам да се једног дана озбиљно бавим тиме. Све у своје време. Некад давно ми је професор у гимназији рекао да је најбитније да студирамо оно што волимо, без обзира на предрасуде. И био је у праву – имаћете сјајну каријеру ако вам се допада то што радите. У супротном ћете читавог живота ићи против себе. Срећно свима!


#бившистуденти #успешни #посао #прича #гдесуиштараде?

©2020 Српски језик СУ

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now