Наш Ускрс

Ускрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти. У мојој породици Ускрс се никада није славио на традиционалан начин. Свака година је другачија.

Једне године идемо на ручак код моје баке и деке, где долазе и други рођаци. Забављамо се, славимо, а онда сви оду кући.

Следеће године Ускрс се поклапа са педесетим рођенданом мог ујака и он одлучује да га прослави грандиозно позивајући готово двеста људи и забављајући се као да је у питању годишњица, венчање и Ускрс у једном. Рођаци из целе Бугарске долазе нам у посету и забава траје данима.

Наредне године, мој отац одлучује да је време да нешто променимо и одлазимо породично на Охрид током ускршњих празника.

Годину дана након тога налазим се на Еразмусу у Крагујевцу. Отац је у Енглеској, а мајка у Благоевграду и сви славимо празник одвојено. Ове године, с обзиром на ситуацију у земљи, не знамо како ћемо прославити Исусово васкрсење. Знам да ће једна ствар бити необична, јер нећемо ићи у цркву, нећемо прошетати до Рилског манастира, не знамо до када ће ово трајати... Знам једно да моја породица неће изгубити празнични дух, веру у добре и срећне тренутке који предстоје. По мом мишљењу, то је најважније. Традиције су ту да нас подсете да не губимо наду, да верујемо, да волимо све, па чак и оне који нам нису ближњи...


Аутор: Викторија Тошева

#есеји #трећагодина #домаћизадаци

4 views

©2020 Српски језик СУ

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now