Наш Ускрс

Има толико повода да један човек буде срећан. Ево, ближи се један од прелепих хришћанских празника. Као и за остале празнике, тако је и на овај дан цела породица на окупу, а сто препун хране и пића.

Дани полако одмичу, заузети другим стварима и не видимо кад оно најлепше дође. Али празнике је немогуће не приметити. Април је дошао, а са њим и цвркут птица и сунце. Улепшао нам је ове помало празне дане, почињемо да заборављамо на проблеме. Све више мислимо како да што боље прславимо надолазећи празник.

Без обзира на то што сам по први пут далеко од куће, знам да ћу успети да са својим пријатељима прославим један незабораван Ускрс.

Присећам се неких минулих година... На Велики четвртак бих устала што раније да бих офарбала то прво јаје. Код нас је то јаје углавном црвене боје, које називамо чуваркућа. Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер „васкрсења нема без страдања и смрти”.


Следећег дана фарбамо три јајета, али боја није толико важна.

У суботу фарбамо преостала јаја, украшавамо их разним шарама.

Раније бисмо се сестра и ја препирале чије је јаје лепше.

Мајка је задужена да нам скува што укуснију храну и направи пуно колача. Једва бисмо дочекали да сване Ускрс, да се сви окупимо за столом и да се туцамо јајима. Сматра се да ће онај чије јаје победи бити здрав и срећан током целе године.

Кад сване недеља, са свих страна чује се звук звона, који најављује долазак великог празника. Ујутру такође одлазимо у цркву на васкршњу службу. После литургије људе које срећемо поздрављамо са „Христос Васкресе!”, а они нам одговарају са „Ваистину Васкресе!”.

Пре него што почнемо с јелом, отац окади све укућане и целу кућу, кажемо молитву и опет једни другима честитамо празник. Јаја су тад главна на трпези, а осим њих спремамо печено месо, салате, сарму... углавном не штедимо новац за храну. Сва та сећања сада ме помало растужују. Знам да ове године неће бити све као раније. Нећу сести за исти сто са својом породицом, али оно што ми даје снаге, јесте мисао да ће се све ускоро завршити и да ћемо опет бити на окупу. А то ће уједно бити још један повод за славље.


Аутор: Снежана Дончев

#есеји #трећагодина #домаћизадаци

7 views

©2020 Српски језик СУ

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now