Мој универзитет

Софијски универзитет „Св. Климент Охридски” основан је крајем деветнаестог века и најстарији је у Бугарској. Најпре су постојале само две студијске групе – славистика и историја. Временом се број студијских програма знатно повећао, тако да данас имамо шеснаест факултета и преко сто програма.

Ја студирам славистику. То је, дакле, најстарија студијска група на универзитету. Наравно, пре сто тридесет година славистика није изгледала онако како данас изгледа. Данас студенти на првој години бирају који словенски језик желе студирати. Српски и хрватски се уче заједно, а остале могућности су: пољски, украјински, словачки и чешки. Кад упишу факултет, многи студенти нису баш сигурни који језик желе да уче, тако да је избор језика мање-више случајан. Сам студијски програм је тежак, јер имамо знатно већи број испита у поређењу са другим филологијама. Вероватно је ово разлог што многи студенти одустану од факултета још на првој или другој години. Ипак, морам признати да су скоро сви професори добри према нама и разумеју да нам није лако положити пет или шест испита у једном року, па испити нису баш тако тешки. Понекад су, према мени, чак и доста лагани, па изгледа да их свако може положити.

Иначе, што се тиче архитектуре, зграда универзитета је веома лепа и једна је од туристичких знаменитости Софије. Основни део зграде је грађен крајем деветнаестог века, али тада је универзитет био знатно мањи него што је данас. На главном улазу стоје два кипа. То су браћа Евлоги и Христо Георгијеви, који су донирали читаво своје богатство за изградњу зграде универзитета. Универзитет је током година дограђиван, па је данас три пута већи него што је тада био. Занимљиво је да је зграда универзитета тако добро изграђена, да је издржала бомбардовање Софије у Другом светском рату.

#домаћизадаци #есеји #четвртагодина #Бугарска #Софијскиуниверзитет

Аутор: Калојан Борисов